ЗБОРНЇК РОБОТОХ „STUDIA RUTHENICА” 26 (39)
Нови Сад, 2021, 302 боки
Дружтво за руски язик, литературу и културу (основане 4.12.1970. року у Новим Садзе) видава свой глашнїк од 1975. року. Глашнїк по 1987. рок мал назву Творчосц, a од 1988. року виходзи як Studia Ruthenica.
Обявени 13 числа Творчосци и 26 числа часопису Studia Ruthenica (вєдно 39 глашнїки). Од трецого числа Studia Ruthenica виходзи як зборнїк роботох.
У 26. чишлє зборнїку Studia Ruthenica (трицец дзевятим глашнїку) обявени прилоги зоз 6. Науково-фахового сходу, хтори отримани 4. децембра 2020. року у Новим Садзе у рамикох Програми означованя 50 рокох од снованя Дружтва (4.12.1970) и 30. Дньох Миколи М. Кочиша (1990-2020) под назву „Руски язик, литература, култура, просвита и публицистика“, зоз надпомнуцом же по тераз отримани пейц науково-фахово сходи у Новим Садзе: перши бул 1993. року, други 1998, треци 2005, штварти 2010. и пияти 2014. року. Роботи зоз спомнутих сходох обявени у Зборнїку роботох Дружтва „Studia Ruthenica“ числа: 3, 7, 10, 15 и 20.
Шести науково-фахови сход пре актуалну епидемиолоґийну ситуацию корона вирусу нє отримани як звичайно у сали зоз учашнїками, алє як он-лайн информация у рамикох хторей авторе у новембру и децембру 2020. року прейґ интернету посилали науково-фахово и литературни прилоги Дружтву як орґанизаторови сходу. Прилоги препатрени и 4. децембра 2020. року представени. Сход мал два часци: у першей представенa 31 роботa (29 авторох з обласци руского язика, литератури, култури, просвити и публицистики), а у другей було слова о авторох шейсцох кратких руских приповедкох.
На початку 26. числа обявени винчованки хтори з нагоди 50 рокох роботи Дружтва послани: Желько Ковач, предсидатель Вивершного одбору Националного совиту Руснацох, Любомир Медєши, Канада, Михал Симунович, Футоґ и Лучиян Марина, предсидатель Дружтва за румунски язик Войводини у мено Координацийного одбору дружтвох за язики, литературу и култутру, Нови Сад.
Предслово написали: Блаженка Хома Цветкович, Крачаме по шлїдох велїканох, Ирина Папуґа, 50 роки од снованя Дружтва за руски язик, литературу и културу (1970-2020) и Лучиян Марина, Координацийни одбор дружтвох за язики, литературу и културу - Дружтво за руски язик, литературу и културу член Координацийного одбору од снованя 1974. року. По обласцох обявени тоти роботи:
Руски язик: др Михайло Фейса, Дїялносц на нормованю руского язика, др Пол Роберт Маґочи, Русински язик: Нєдавни посцигнуца и нови спокуси, др Оксана Тимко Дїтко, Обставиново присловнїки у руским язику: творенє, класификация, хаснованє, др Гайналка Фирис, Фамилийни назвиска при бачванско-сримских Руснацох, др Анна Плішкова, Од діалекту - по урядный язык: новый статус і новы проблемы русиньского языка на Словакії, мср. Александер Мудри, О поняцовей метафори у руским язику и Олена Папуґа, Службене хаснованє руского язика и писма у општинох дзе то зоз статутoм одредзене.
Литература: др Юлиян Рамач, Коцур: В калїновим лєше вода древко нєше, Яке то древко вода нєше, др Мигаль Капраль, „Нашѣ южнѣ братя” в Ужгородї: четыри вершы бачванськых авторув на бокох новинкы „Недѣля” 1942-1944 рокох (тексты и ілустрації), мр Славомир Олеяр, Дунай у восточнославянских народних писньох, Ирина Гарди Ковачевич, Ренесанса або оптимизем (литература за дзеци) и Олена Планчак Сакач, Курнява зоз хторей нїхто нє вилєци (Владимир Ґарянски).
Култура: др Михаил Юрьевич Дронов, Русский публицист Євґений Н. Матросов как исследователь русинской диаспоры в Северной Америке, Дюра Латяк, Национални препород Руснацох у Войводини и улога Руского народного просвитного дружтва у нїм, Любомир Медєши, Руски селїдби: Чи розпресцеранє,чи розсельованє, Олена Папуґа, Руснаци у жемох Европскей униї - право на витворйованє националного идентитету, dr Mihajlo Ljikar, Od mračne komore do veštačke inteligencije и Вероника Вуячич, Фотоґрафия як информация.
Просвита: мср. Доротеа Будински, Важносц комуникациї и интеракциї за розвой вчасней двоязичносци, мср. Сенка Бенчик, Лексични паралелизми, Заєднїцки гунґаризми у сербским и руским язику, Kаролина Джуджар, Сучасни рушаня у настави на руским язику, Любица Няради, Мултикултуралносц и интеркултуралносц у школскей пракси: Приклади добрей пракси зоз образовно-воспитней пракси и Ванеса Медєши и Ирина Папуґа, Руски язик на штреднїм ступню у Новим Садзе (2006-2020)
Публицистика: Гавриїл Колєсар, Радосци и смутки двох руских преднякох у виселєнстве: др Владимир Солонар (1926-2012), патолоґ и Дюра Шовш (1929-2020), ветеринар, Блаженка Хома Цветкович, Од Творчосци по Рутенику, мр Гелена Медєши, Два уметносци у єдней кнїжки, Поезия и фотоґрафия, Єлена Перкович, Иренa Колeсар - перша югославянска филмска гвизда и Михал Симунович, На роздумованє: Здрави будзце и здрави оставайце. Обявени и биоґрафски податки о авторох.
*
Зборнїк роботох „Studia Rutnenica" науково-фахови часопис на руским язику хтори у Репозиториюме Народней библиотеки Сербиї у Беоґрадзе ма катеґоризацию (М53). Од 22. октобра 2018. року податки о часопису StudiaRuthenicа ше находза на Википедиї, а тиж так и на сайту Дружтва www druztvo.org.
Видаванє часопису „Studia Rutnenicа“ 26 (39) за 2021. рок финансийно помогли: Покраїнски секретарият за културу, явне информованє и сотруднїцтво зоз вирскима заєднїцами, Покраїнски секретарият за образованє, предписаня, управу и национални меншини-национални заєднїци, Национални совит рускей националней меншини Сербиї и Городска управа за културу Нового Саду, на чим сердечно дзекуєме.
Нови Сад, 08.03.2021. року. Ирина Папуґа
ЗБОРНИК РАДОВА „STUDIA RUTHENICА” 26 (39)
Нови Сад, 2021, 302 страна
Дружтво за русински језик, књижевност и културу (основано 4.12.1970. године у Новом Саду издаје свој гласник од 1975. године.
Гласник/годишњак је до 1987. године носио назив „Творчосц", а од 1988. године излази као „Studia Rutnenica". Објављено је 13 бројева „Творчосци" и 26 броја часописа „Studia Rutnenicа" (заједно 39 гласника). Од трећег броја „Studia Rutnenica" излази као зборник радова.
У 26. броју зборника StudiaRuthenica (тридест деветом гласнику) објављени су прилози са 6. Научно-стручног скупа који је одржан 4. децембра 2020. године у Новом Саду у оквиру Програма обележавања 50 година од основања Друштва (4.12.1970) и 30. Дана Миколе М. Кочиша (1990-2020) под називом „Русински језик, књижевност, култура, просвета и публицистика“, са напоменом да је до сада одржано пет научно-стручних скупова у Новом Саду: први је био 1993. године, други 1998, трећи 2005, четврти 2010. и пети 2014. године. Радови са поменутих скупова објављени су у Зборнику радова Друштва „Studia Ruthenica“, бројеви: 3, 7, 10, 15 и 20.
Шести научно-стручни скуп због актуелне епидемиолошке ситуације корона вируса није одржан као уобичајено у сали са учесницима, већ као он-лајн информација у оквиру које су аутори током новембра 2020. године путем интернета достављали научно-стручне и литерарне прилоге Друштву као организатору скупа. Прилози су прегледани и 4. децембра 2020. године представљени. Скуп је имао два дела: у првом је представљен 31 рад које су припремила 29 аутора из области русинског језика, књижевности, културе, просвете и публицистике, а у другом је било речи о кратким русинским приповеткама које је доставило шест аутора.
На почeтку 26. броја објављене су честитке које су поводом 50 година рада Друштва послани: Жељко Ковач, председник Извршног одбора Националног савета Русина, Љубомира Међеша, Канада, Михала Симуновича, Футоґ и Лућијана Марине, председника Друштва за румунски језик Војводине у име Координационог одбора друштава за језике књижевносту и култутру, Нови Сад.
Претходне речи су написали: Блаженка Хома Цветковић, Корачамо путевима великана, Ирина Папуга, 50 година од оснивања Друштва за русински језик, књижевност и културу (1970-2020) и Лућијан Марина, Координациони одбор друштава за језике, књижевност и културу, Друштво за русински језик, књижевност и културу је члaн Координационог одбора од оснивања 1974. године.
Русински језик: др Михајло Фејса, Активности око нормирања русинског језика, др Пол Роберт Магочи, Русински језик: Недавна постигнућа и нови изазови, др Оксана Тимко Ђитко, Узрочни прилози у русинском језику: творба, класификација, употреба, др Хајналка Фирис, Породични називи код бачко-сремских Русина, др Ана Плишкова, Од дијалекта до званичног језика: нови статус и нови проблеми русинског језика у Словачкој, мср. Александар Мудри, О појмовној метафори у русинском језику и Олена Папуга, Службена употреба русинског језика и писма у општинама у којима је то статутом одређено.
Књижевност: др Јулијан Рамач, У калиновој шими вода дрвце носи, Какво то дрвце вода носи? др Мигаљ Капраљ, „Нашѣ южнѣ братя” в Ужгородї: четыри вершы бачванськых авторув на бокох новинкы „Недѣля” 1942-1944 рокох (тексты и ілустрації), мр Славомир Олејар, Дунав у источнословенским народним песмама, Ирина Харди Ковачевић, Ренесанса или оптимизам (књижевност за децу) и Олена Планчак Сакач, Вејавица из које нико неће излетети (Владимир Гарјански).
Култура: др Михаил Дронов, Руски публициста Јевгениј Н. Николајевич, Матросов као истраживач русинске дијаспоре у Северној Америци, Ђура Лаћак, Национални препород Русина у Војводини и улога Русинског народног просветног друштва у њему, Љубомир Међеши, Русинске сеобе: Распростирање или расељавање, Олена Папуга, Русини у земљама Европске уније - право на остваривање националног идентитета, dr Mihajlo Ljikar, Od mračne komore do veštačke inteligencije и Вероника Вујачић, Фотографија као информација.
Просвета: мср. Доротеа Будински, Важност комуникације и интеракције за развој ране двојезичности, мср. Сенка Бенчик, Лексички паралелизми, Заједнички хунгаризми у српским и русинском језику, Kаролина Џуџар, Савремена кретања у настави на русинском језику, Љубица Њаради, Мултикултуралност и интеркултуралност у школској пракси - Примери добре образовно-васпитне праксе, Ванеса Међeши и Ирина Папуга, Русински језик на средњем степену образовања у Новом Саду (2006-2020)
Публицистика: Гавра Кољесар, Радости и туге двојице русинских исељеника: др Владимир Солонар (1926-2012), патолог и Ђура Шовш (1929-2020), ветеринар, Блаженка Хома Цветковић, Од Творчосци (Стваралаштва) до Рутенике, мр Хелена Међеши, Две уметности у једној књизи, Поезија и фотографија Јелена Перковић, Иренa Колeсар - прва југословенска дива и Михал Симунович, За рaзмишљање - Здрави будзце и здрави оставайце. Објављени су и биографски подаци о ауторима.
*
Зборник радова „Studia Rutnenica" је научно-стручни часопис на русинском језику који у Репозиторијуму Народне библиотеке Србије у Београду има категоризацију (М53). Од 22. октобра 2018. године подаци о StudiaRuthenici се налазе на Википедији, а исто тако и на сајту Друштва www druztvo.org.
Издавање „Studia Rutnenicе“ 26 (39) за 2021. годину финансијски су помогли: Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и сарадњу са верским заједницама, Покрајински секретаријат за образовање, прописе, управу и националне мањине-националне заједнице, Национални савет русинске националне мањине Србије и Градска управа за културу Новог Сада, на чему срдачно захваљујемо.
Нови Сад, 08.03.2021. год. Ирина Папуга
